Наши дипломци широм САД поклонили РЦ ЕТФ рачунарску опрему

Преписка

27.01.2002

poslato na etfbg-usa@yahoogroups.com
Drage koleginice i kolege,

Ja cu pokusati da vam ukratko objasnim sta mi sada radimo i sta smo
do sada uradili.

1. Tekuca akcija.
Sledeci kontejner tovarimo 9 i 10 februara.  Do sada smo prikupili 27
kompjutera i raznog drugog materijala, koji cemo poslati ovom
prilikom. Kompjutere i opremu su nam poslali sledeci clanovi:

Buda i Nada Miljkovic, jedan kompjuter
Snezana Landau, jedan kompjuter
Sveta, jedan kompjuter
Sa Univerziteta u Berkliju, preko Bore Nikolica i Milosa Drezgica smo
dobili dva PC I dva SUN Sparc10, bez monitora.
Bora Nikolic nam je dao 10 Pentium “motherboards”, 10 Pentium
procesora i veci broj ploca i ostalog materijala za personalne
kompjutere.
Miki Zivkovic i Nenad Vukicevic su otkupili od Compaq-a i poklonili
Zaduzbini 10 kompjutera (tri SUN Sparc5 i sedam PC).
Mita, Sveta i Milos Supica su dobili i doneli 12 monitora od bolnice
u Paradise, CA.
Nenad Vukicevic nam je dao paket pun raznog materijala, “hard disk
drives”, rautere, itd.
Aca Ilic je na Princeton univerzitetu dobio 10 kompletnih Pentium
kompjutera sa monitorima, zvucnicima, itd. i salje ih nama na zapadnu
obalu. Pakovanje i podvoz ce ga kosati oko $1,000 i to je njegov
poklon Zaduzbini ETF.
Zeljko Markovic nam daje jedan osciloskop i “logic analyzer”.

Troskovi podvoza svakog kontejnera kostaju Milosa Supicu $5,000. Mi
cemo platiti deo podvoza za kontejner u kome ce biti nasa oprema. Mi
nemamo $5,000 a potrebno je da posaljemo opremu. Molimo vas da nam
posaljete clanarinu i priloge.

Isto tako, traze se dobrovoljci da nam pomognu oko pakovanja opreme i
utovara kontejnera u Stockton-u 9 i 10 februara. Javite se meni na telefon.......

Jasmina Vujic je registrovala  nase mesto na Internetu. Ona radi na
prezentaciji mesta i potrebna joj je pomoc.  Molim vas javite se
Jasmini na email adresu .......
.....................

Srdacno vas pozdravlja,
  CBETA

12.02.2002
Draga Vladana,
Auuhhhh!! Natovarili smo kontejner sa kompjuterima i opremom. Ukupno 55 paketa, teskih i velikih. Lepo smo se iskilavili pakujuci i tovareci. Poslali smo vam 21 PC, tri Sparc5, dva Sparc10 i jedan Sparc20 kompjuter, Le Croy osciloskop, Biomation logic analyzer, gomilu monitora i puno razne opreme. Takodje, Spisak opreme sam prikacio uz ovu poruku. Naravno, usput smo pomogli i Milosu Supici da natovari ceo kontejner. Pored Mite i mene, pomagali su Buda i Paja. Kontejner krece 19-og februara, trebace mu nesto vise od mesec dana da stigne u Bar. Molim te, u spisak onih kojima se treba zahvaliti sledecom prilikom treba da dodas Aleksandra Ilica iz Prinstona i Zeljka Markovica iz San Franciska.
Jedan od tvojih saradnika iz RC mi je pre nekoliko nedelja poslao spisak dodatnih delova, koji bi poboljsali funkcionisanje Sun masina koje smo vam ranije poslali. Nazalost, za vreme guzve oko promene moje email adrese i promene brauzera, ja sam taj spisak izgubio. Ako su vam potrebni sitni delovi, najbolje je da vi nadjete na mrezi ono sto vam treba i onda da posaljete meni poruku sa tacnim nazivom dela i adresom gde se prodaje. Posle toga cemo Mita i ja da kupimo deo i da vam posaljemo. Najbolje je da je stvar sitna i laka, jer tada mozemo da posaljemo postom.
Voli te,
CBETA

 
.....................
doslo je do misterije sa paketom broj 12, koji se pominje u Svetinom pismu od 19.02. i kojeg je Cisco Paja poslao Klubu radioamatera smestenog u potkrovlju nase zgrade, a kojeg nije bilo na spisku, pa je nastala pometnja ....
19.02.2002
Draga Vladana,
Prisetio sam se misterije oko paketa broj 12. Paja je u pravu.
Bio je to veliki posao, Moja garaza je bila puna robe do plafona. Trebalo nam je dva dana da zapakujemo vecinu paketa, a treceg smo pola dana pakovali i slagali pakete u kamion koji smo iznajmili, a zatim otisli do Milosa u Stokton (60 milja) da natovarimo kontejner. A paketi teski, pucala su nam ledja. O kontejneru da ne govorim.
Prvog dana pakete smo pakovali Mita i ja. Drugog dana nam je pomogao Buda. Pisali smo rukom spisak i upisivali sta je i svakom paketu. Pakovali, lepili, pisali. Pisali, lepili, pakovali. Buda i ja smo se smenjivali oko spiska i tu smo ispustili broj 12. Treceg dana smo Mita, Buda i ja poceli ranije ujutru. Paja je dosao malo kasnije i doneo monitor i laptop. Tada sam ja rekao Paji da na svoj paket stavi broj 12, jer je taj broj falio. A nisam stigao da to upisem u spisak. Dakle, Paja je u pravu.
Kod Milosa smo stavili brojeve i nalepnice na pet paketa koje je Aca Ilic direktno poslao Milosu. To su paketi broj 45-49. Predpostavljamo da su u svakom paketu dva kompjutera sa monitorima, tastaturom i zvucnicima. Nismo otvarali pakete da proverimo, nije bilo vremena. U poslednjih sest paketa (broj 50-55) smo zapakovali monitore i kompjuter koji je doneo Buda i kojim smo ispitivali monitore da li su ispravni. Na svakom paketu je nalepnica sa tvojom adresom na ETF i druga nalepnica-koverat ("invoice") sa sadrzinom paketa.
Monitori su druga prica. Njih smo Milos, Mita i ja krajem decembra pokupili u nekoj bolnici kod Chico-a u Kaliforniji, oko 150 milja udaljeno od nas, i ostavili ih kod Milosa. Milos je tamo pokupio neku medicinsku opremu, a rekli su mu da imaju i gomilu monitora. Nismo hteli da vam saljemo krs, pa smo isprobali monitore, pre nego sto smo ih zapakovali.
Elem, to je ukratko istorijat slanja druge posiljke opreme ETF-u. Uz ovu poruku saljem ti ispravljen spisak opreme (ko zna po koji put).
Voli te, CBETA

21. 03.2002
Dragi Sveto,
ja sam malo u panici. Javila sam se ADRI, odnosno onom gospodinu P. Z. da vidim dokle je stvar sa kontejnerom stigla. On nema pojima da uopste treba da stigne neki kontejner. Onda me je on uputio na izvesnog gospodina M. S., koji se druzi sa gospodinom Supicom (mislim da nije iz ADRE), pozvala sam doticnog gospodina, ocigledno je da ni on nije znao za vasu i nasu posiljku, kazao je da ce se raspitati kod gospodina Supice i doci do mene da se dogovorimo (nisam bas razumela sta treba da se dogovaramo?!, ali sam ga pozvala da dodje na kafu i da se upoznamo!). Kazao je takodje: divno!! za akciju pomoci nasih bivsih studenata fakultetu.
Pa sad pitam o cemu se radi i sta ja da radim. Mozes li Sveto da se malo raspitas u cemu je stos i ko je taj gospodin M. S.
Voli te Vladana.

23.03.2002
Draga Vladana,
 
Nisi samo ti bila u panici, i mene je zacudilo da ADRA nista ne zna. Naravno, odmah sam pozvao Milosa i on mi je rekao da je najveci deo posljke namenjen Krusevcu i da kontejner ide tamo?!! Milos je u januaru putovao po Srbiji i kontejnere salje po nekakvom svom planu. Ja sam uvek mislio da svi kontejneri idu za Beograd, ADRI i da se posle rasporedjuju. Bar tako nam je prosle godine rekao Milos i tako je bilo sa prvom posiljkom. Sada se sve promenilo, Trebalo je da se tacno raspitamo i to smo propustili. Nasa (ili moja) greska, drugi put cemo biti pazljiviji. Nazalost problem je da smo vezani za Milosa, on je vec poslao preko trideset kontejnera i to je sve dobro uigrano.
 
Milos mi je takodje rekao da je jedan od razloga promene i to sto ih carina u Beogradu mnogo vise zafrkava i da je birokratija podnosljivija u manjim mestima. Videcemo kako to izgleda.
 
Drugi put cemo bolje paziti kako saljemo kontejner, unapred cemo se raspitati gde kontejner ide. Nazalost, ovog puta cete morati da se nekako povezete sa drustvom u Krusevcu i da vam spediterom prebace robu. Nadam se da vas to nece mnogo kostati. Milos mi je takodje rekao da je obavestio Krusevac da su cetiri "paleta" namenjeni Elektrotehnickom fakultetu u Beogradu. "Pallet" je drveno postolje na koje se nagomilaju kutije i onda povezu sirokim plasticnim trakama. Posle toga se liftom viljuskarom paleti ubace u kontejner. Na svakoj nasoj kutiji je tvoja adresa i lista sa sadrzinom paketa. Na listi je takodje tvoja adresa. Tu ne bi smelo da bude greske.
 
Ja sam uz ovu poruku prikacio tekst Milosevog pisma koje je poslao u Krusevac. Kontejner ide Kolu Srpskih Sestara i bolnici u Krusevcu. Adrese su:
 
Kolo Srpskih Sestara, ......
Gradska bolnica Krusevac. ........
 
Da te malo oraspolozim imam i jednu dobru vest. Danas smo Miki Zivkovic, Mita i ja kupili od Compaq-a 16 kompjutera. Trosak cemo da podelimo na cetiri dela: Miki, Nenad Vukicevic, Mita i ja. Gledacemo da prikupimo jos malo robe, pa cemo poslati sledecom posiljkom. Ima da vas zatrpamo sa kompjuterima.
 
Voli te CBETA

19.04.2000.
poslato na etfbg-usa@yahoogroups.com

Dragi svi,
 
stiglo sveeeeee......
ali steta je sto niste bili ovde da vidite tu pometnju. Kad smo uneli
kutije, lepo smo zakrcili celu ucionicu. Pa ja kazem klincima da
ostavimo da raspakujemo u ponedeljak, natenane, pa da vidimo sta cemo
da damo ostalima, a sta cemo da ostavimo centru.
Hoces malo sutra, dok sam okrenula ledja, klinci su se bacili na
kutije.... i sve je odmah bilo raspakovano. Jao sto je bilo
cijukanja, pa aaaaa, pa uuuuu, pa vidi ovo .... Pa sam javila Bori
dekanu da je sve stiglo, pa je i on dosao (bilo je 7.30 sati uvece),
kazao: uh. uh (kao koliko je mnogo stvari stiglo) i smejao se
klincima. Necu da pricam o racunarima, stampacima (tu smo bas bili
tanki, a sad smo carevi), pa kopir masini (to nam je strasno trebalo,
jer smo za svaku sitnicu morali da trcimo u zgradu), pa skenerima, o
osciloskopu ... dodatno odusevljenje su izazvali rezervni delovi i
razni konektori, odmah su padali planovi i diskusije za sta ce da se
sta iskoristi. Stvarno ne mozete da zamislite koja je radost ovde
bila. A posebno smo bili dirnuti chajem, tenis lopticama i
reprodukcijama Mine Markovich. Chaj cemo svecano otvoriti i skuvati
na dan otvaranja ucionice, loptice je sklonila Koviljka (sefica
operatera, znaju je oni koji su dolazili u RC), kaze: sacuvacemo ih
za Novu godinu, da se zezamo ...!!!, a reprodukcije sam stavila u
vitrinu gde stoje pisma i cestitke koje su nam razni nasi slali. Sve
je bilo super zapakovano i stiglo je celo, ja sam malo zebla da se
nesto ne polomi. Kad smo videlu koliko toga ima, i kad smo videli
kako je sve bilo pazljivo zapakovano i popisano, tek onda smo
shvatili koliko ste posla imali dok ste pripremali posiljku. Stvarno
ste dali sve od sebe.
 
A cela prica je krajnje uzbudljiva.
Najpre su bile komplikacije sa platnim prometom. Posle sankcija
Srbija je otvorila platni promet sa celim svetom, osim sa drzavom sa
kojom je u federaciji - Crnom Gorom.
A trebalo je da se plati luci Bar i crnogorskom prevozniku, koji je
bio zaduzen da kontejner doveze do Krusevca. Prevoznik nam je hladno
saopstio da donesemo pare u kofercetu, sto nije zgodno, jer
crnogorski carinici mogu da nam prave probleme i otmu pare, a i pare
moraju da prodju kroz neke oficijelne tokove da bi se pravdale. Onda
smo mi uplatili delta banci, ciji smo komintent, a ona je uplatila
jednoj nemackoj banci, koja je uplatila crnogorskoj banci. To je bila
trka sa vremenom, da ne dodjemo u situaciju da kontejner lezi u
Barskoj luci, jer je lezarina neopisivo skupa - desetak dana lezarine
i mogli bismo ceo kontejner da bacimo u more. Srecom brod nije imao
neke papire, pa je otisao u Rijeku, pa sredio papire, pa se kroz pet
dana vratio u Bar i istovario kontejner, a dotle su pare legle na
racun.
 
Ceo kontejner je bio naslovljen na Kolo srpskih sestara iz Krusevca,
odnosno i nase cetiri palete su pripadale Kolu srpskih sestara pred
zakonom. E sad, na nasim kutijama je sve bilo ispisano sta je u
njima, a imali smo i ekstra spisak, a za kutije namenjene Krusevackoj
bolnici (12 paleta) nije bilo dokumentacije, pisalo je samo "oprema
za bolnicu". Pa su sad na carini smislili da je ovakav propis: da sve
kutije treba da se komisijski otvore, da se roba popise, pa spisak
dostavi Ministarstvima za finansije i zdravlje, pa oni da
kazu "moze", pa da se oslobodi carine. A zato sto je sve naslovljeno
na Kolo, onda ima i nasi paleti da sacekaju dok se sve ne ispregleda,
pa tek posle mozemo da ih uzmemo. A kontejner kao Ajfelova kula, dok
ga ispregledaju, popisu, pa Ministarstva ... obaska sto su mani-ga-se
vredni, ima da guslaju bar sest meseci i dok stignemo do nasih paleta
zaboravicemo da su nam ikad poslate. Zamolim gospodju Danijelu (iz
Krusevacke bolnice) da mi da ime i telefon sefa Krusevacke carine, ne
zna prezime, zna samo ime i zna telefon. Odem kod dekana
Bore, pa iz njegove sobe pozovem doticnog gospodina sa carine (to se sve dogadjalo
u sredu, a u cetvrtak ujutru je trebao da stigne kontejner u
Krusevac), pa krenem: ja sam ta i ta, takva i takva stvar, nama
poslali nasi, sve je po prilozenom spisku, je l' mozemo mi odmah da
uzmemo nase da ne cekamo, vec smo iznajmili kamion ... poce gospodin
sa carine da se necka, pa mozda bi moglo ??!!, uuu, divno, bas vam hvala,
evo naseg dekana da vam se zahvali, uvalim slusalicu Bori, Bora je
bio na nivou, ljubazan, dostojanstven, gospodin sa carine prelomi i
odobri kombinaciju nacisto. Malo posle se cujem sa spediterima koji
opsluzuju Krusevacku bolnicu (spediter nije onaj koji vozi, nego koji
sredjuje papire), rekose mi ushiceno kako su sredili sve i to tako
sto ce carina da nam dozvoli da palete idu na Beogradsku carinu da se
carine. Kuku meni, ja se sledih, koja crna beogradska carina, dok ja
njima objasnim ko su Kolo srpskih sestara iz Krusevca i kakve veze
imaju sa ETF-om (a carini je sve sumnjivo), pa dok nadjem plombirani
kamion, pa dok carinici smisle sta ce i kako ce, ima da se napalcamo
lezarine bar za 15 dana (u najboljem slucaju). Jedva se ubedih sa
spediterima da je sef carine odobrio da odmah nosimo .... Vidim ja,
crno nam se pise ako se ne zaputim u cetvrtak u Krusevac. A nisam
imala nameru, bili smo organizovali da odu tri klinca iz RC-a u
svojstvu amala, a i da prokontrolisu pakete po spisku.
 
I tako u cetvrtak u pola sest ujutru skupismo se u RC-u: Srdjan
(sistem administrator), Boris (student koji radi u RC-u), Marko
(student koji takodje radi u RC-u, inace krusevljanin), Shoki
(laborant na elektronici, inace sofer po potrebi) i ja. Kamion je
krenuo u pola pet.
 
Pada kisa, spustilo se nebo, oblaci se umotali oko drveca. Ja u
mrtvoj tremi kako cu se izboriti ... sta ako mi ne daju pakete, pa se
vrati kamion prazan, a to kosta.
Stignemo mi tamo, odemo pravo kod speditera, a tu je i carina.
Ispostavi se da je kontejner dosao u Krusevac, ali se izgubio - kao
da je Krusevac N.Y. Posle se ispostavilo da se zaglavio u ulicici.
Jedva ga nadjose i odglavise. Onda dodje neka inspekcija carini iz
Beograda, pa sad i tu cekaj. Gospodja Milica iz spedicije bila je
super, pomogla nam je sa savetima, licno se angazovala ...
razgovarale smo sa svim zivim, vise ni ne pamtim sve funkcije, dodje
i gospodja Slavica iz Kola, opasna i sposobna - da oprosti muski deo
citalaca, muskarci su samo komplikovali, a zenske su bile efikasne.
Pre podne je proslo kao tren, oko 11 je pocelo carinjenje na jednoj
ledini, kisica pada, stigao i kamion iz bolnice. Procedura je bila:
stvari za bolnicu se nose u neki magacin da se kasnije pregledaju i
carine, nase odmah ide u nas kamion (ja jos ne verujem - dok kamion
ne krene). Ipak, sve je ispalo dobro. Istina, carinici su malo
zezali, kao nesto su razvlacili i iz prvih kutija zapisivali fabricke
brojeve, iako im je bilo receno da samo zvirnu i pustaju nas, ali su
posle ipak odustali, valjda im se nije kislo. Kad smo utovarili
kamion kisa je naravno prestala, onda je dosla Krusevacka TV, pa smo
cak i dali neki intervju (vec je bio sinoc, ta TV se vidi u vise od
pola Srbije ali se na zalost ne vidi u Beogradu).
 
Onda svratismo do Markove mame, koja nam je spremila klopu i docekala
nas ne zna se (tu smo svi malo dosli sebi). Kamion je vec bio na putu
za BGD, ali posto je isao sporo, imali smo vremena za Markovu mamu.
 
U Beograd smo stigli oko 6 uvece. Pljustala je kisa kao kofe da su
prosipali, morali smo da pricekamo da se zaustavi. Onda je Koviljka
pozvala studente koji su radili u ucionicama da pomognu, svi su se
odazvali i zacas smo ispraznili kamion. A posle se dogadjalo ono sto
sam opisala na pocetku pisma. I eto tako, sve se sretno zavrsilo, sad
mi je dan lep, malo sam umorna, jer sam sinoc ostala do pola 10, a
klinci su ostali do 2 ili 3 ujutru.
 
Ovo pismo saljem Miti i Sveti i molim ih da ga distribuiraju na
zajednicki mejl, jer sam ga napisala sa fakulteta, a odavde nemam
prolaz na navedeni zajednicki mejl. Takodje ih molim da proslede i
fotografije koje saljem u sledecem mejlu. 
Sve vas voli Vladana, a voli vas i ceo ETF.