Kratak izveštaj sa proslave zlatnog indeksa 1962

Elem, od 10 je počelo sakupljanje u hodniku do biblioteke. Tamo je bio sto sa bedževima sa imenima – za svaki slučaj ako se na prvi pogled ne prepoznamo. Tu su počela prva ljubljenja, razgovori, ijukanja i masovna slikanja. Tim povodom molim sve koji su slikali da se jave meni, Vladani, na 063 326 374 ili na e-mejl okidoki@etf.rs pa da se dogovorimo kako da se proslede slike i stave na ovaj sajt.

Tačno u podne se prešlo u amfiteatar 65. Bilo nas je oko 90 sa sva tri odseka. Najpre je Velja u ime organizatora održao nadahnuti govor. Onda je dekan Koča održao još nadahnutiji govor sa političkom pozadinom – kazao je kako smo mi podizali zemlju, a ovi sad je uništili. Tu smo se složili, iako se eksplicitno nismo izjasnili i bili smo ponosni što se konstatovalo da smo bili vredni i društveno odgovorni. Onda je govornicu preuzeo profesor Dobrilo Tošić, koji je ispričao kako se veče pre petka čuo sa profesorom Četkovićem, koji ima 100 godina i 3 meseca, koji nas je pozdravio i zadao nam problem koji je prof Četković lično odavno smislio al’ ne ume da ga reši. Problem je sledeći: dat je bilo kakav ugao i na bilo kom mestu tačka unutar stranica tog ugla; data je duž; postaviti duž tako da prolazi kroz tačku a krajevi leže na stranama ugla. Ako sam pogrešno zapamtila molim da me popravite. Na kraju je studentica prodekanica takođe održala kratak i nadahnut govor gde je konstatovala da smo vesela družina što nas je dodatno razveselilo.

Onda je dekan podelio zlatne indekse što se vidi u priloženoj galeriji fotografija. Po završetku svečanog događaja, dvoje energetičara (ne znam kako se zovu, al' ko zna mogao bi da dopiše - ja sam ih slikala) je ustalo i svečano saopštilo da su se na današnji dan upoznali u ovom amfiteatru, zaljubili i venčali pa su dobili aplauz na otvorenoj sceni.

Onda smo se malo slikali ispred fakulteta. Ovih zajedničkih slika trebalo bi da bude više te apelujem na slikače da slike što pre dostave.

Zatim smo se odšetali do restorana Sokoj, koji je po meni baš sladak. Svaki odsek je imao svoj sto, ''energetičari'' i ''nuklearci'' po jedan veeeeliki sto, a ''telekomunikacije i elektronika'' tri manja. Naravno, nismo bili separatni, obilazili smo jedni druge. One koje dugo nismo videli preslišali smo kako im je bilo u životu. Za mnoge nije bilo te potrebe jer se po malo družimo u kontinuitetu pa smo u toku. I tako smo se družili uz ručak i pićenca i baš je bilo lepo.