Izveštaj sa Godišnje skupštine za 2008 godinu Fonda Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu – ETF BAFA

U nedelju 28 decembra u 11 sati održana je Godišnja skupština Fonda, odnosno ETF Bafa. Na skupštini je bilo prisutno 65 alumnijaca. Skupština je prenošena preko videostrima i na Internetu ju je pratilo 15 (bilo je više kačenja na videostriming, ali su kratko trajala).
Skupštinu su vodili Vladana Likar Smiljanić, predsednik Upravnog odbora BAFA, Dejan Popović i Miloljub Smiljanić.
Dnevni red je bio sledeći:

1. Izveštaj o radu u 2008 godini. Izvestilac je Vladana Likar Smiljanić, predsednik Upravnog odbora Fonda ETF BAFA
2. Rezultati konkursa za tri najbolja diplomska rada na ETF-u u Beogradu u 2008 godini, koju dodeljuje ETF BAFA SAD. Izvestilac je Dejan Popović, član Upravnog odbora Fonda ETF BAFA.
3. Okrugli sto čija je tema:

Svetska ekonomska kriza i elektroinženjerska struka - problemi i mogućnosti.

4. Smernice za rad ETF BAFA u 2009 u svetlu razmatranja u okviru tačke 3. Da li ETF BAFA može da pomogne svom staležu?
5. Razno

Skup je otvorila Vladana Likar Smiljanić.

Najpre je dekan Miodrag Popović pozdravio skup. Dekan je naglasio kao najvažniji događaj u 2008 godini uspešnu akreditaciju fakuleta. Takođe je u protekloj godini urađno mnogo na uređenju i opremanju fakultetskog prostora. U sledećoj godini će zbog restriktivnog budžeta biti veoma teško, što znači da će se morati mnogo raditi na delu prihoda koji nije budžetski.

Posle toga se prešlo na dnevni red.

Tačka 1. Vladana Likar Smiljanić je podnela prošireni izveštaj o radu u 2008. godini.

Vladana Likar Smiljanić je istakla da nekih krucijalnih donacija i događanja nije bilo, ali cilj organizacije nije da se sastanči po svaku cenu, sastanci i okupljanja se organizuju po potrebi ili spontano. Važno je da stalež ima organizaciju koja će mu pomoći u različitim situacijama: da reši stručni problem, da nađe posao, da nađe prijatelja sa studija i da se druži, kao i da pomogne školu koja mu je dala profesiju, ukoliko je potrebno.
U okviru toga od kraja oktobara su počele pripreme za bal Elektrotehničkog fakulteta, što nije mali posao. Na ovoj organizaciji angažovao se najveći broj kolega iz UO, ali je bilo kolega i van UO koji su mnogo doprineli da se bal ove godine održi. Nađeni su sponzori, osmisljen program, distribuirani pozivi. Zahvaljujući članu UO Jeleni Gođevac, koja je inicijator prvog bala, bal ETF-a već postaje tradicija – ove godine se održava šesti put.
Sponzori bala bili su: IRITEL, LM Metalmont, Termoelektro, Inovacioni centar ETF-a d.o.o., VIP, TELEKOM, INFORMATIKA a.d., NBS.
Protekle godine sve bilo lakše – UO je proširen sa devet novih članova, od kojih su većina jako vredni i inicijativni, bilo koja vrsta organizacije je mogla da se sprovede jer je imao ko da radi.
Na sajtu se organizovano pojavila nova generacija 1960, stavljene su slike sa sastanka generacije upisane te godine.
UO ima nameru da preko svojih članova, medija, sajtova, pokrene akciju prikupljanja materijala o događajima iz prošlosti ETF-a, fotografije, pisani materijal, urbane legende.
Sajt alumnija je aktivan non stop, otvaraju se takozvani večiti mejlovi za sve one koji to žele. Glavna akcija protekle godine je bila pravljenje novog sajta na modernijim platformama, koji se malo odužio, ali i bio je komplikovan. Sajt je gotov, već je na serveru, ali se testira (uspešno) biće pušten posle nove godine. Taj sajt za krajnjeg korisnika, tj za one koji ga posećuju, biće isti kao i ovaj sadašnji – razlika se neće primećivati, osim što će imati mnogo više mogućnosti za razna pretraživanja, unošenja podataka i slično.
Na tekućem sajtu, a i ovom novom, postoji rubrika ''gdejeko'', gde se diplomirani studenti ETF-a u Beogtadu mogu upisati, ostaviti svoje podatke i mejlove i dobiti večite mejlove (naravno, podaci su zatvorenog tipa). Do sada se upisalo 570 korisnika. Zanimljiva je statistika ove rubrike – najviše upisanih ima između 1980 i 1990 (1987 ima najviše upisanih: 27), a to su generacije koje su masovno odlazile u svet. Interesantno je da generacija 1967 koja je najbolje generacijski ima samo 5 prijavljenih. Prva prazna godina je 1963, pa 1959. Kod starih generacija strči 1958 gde je prijavljeno 8, što je najviše do 1969. Veoma simpatično je što su se na ''gdejeko'' prijavili i studenti (upisivani od 2004), čak 2005 upisalo se 16 kolega studenata. Mislimo da je to lepo!!!
Naravno, UO je i zadovoljan i nezadovoljan ovim brojem, svestan je da se ovakve akcije razvijaju polako, ali želeo bi da je više prijavljenih i radiće na tome.

Na poslednjoj sednici UO predložen je okrugli sto u okviru Godišnje skupštine - okrugli sto i temu je predložio profesor Dejan Popović. UO je došao do zaključka da bi institucija okruglih stolova bila veoma korisna za našu alumni organizaciju, naravno, kad postoje aktuelne i vruće teme. U tom smislu će UO početi sa organizacijama okruglih stolova u toku sledeće godine, i svaka ideja za temu predložena od članstva, prijatelja, i šire, je dobrodošla.

Po drugi put je prof. Dejan Popović organizovao konkurs za najbolji diplomski rad. Naime BAFA iz SAD i ove godine je odlučila da nagradi tri diplomska rada, koje će komisija sa ETF-a odabrati, a BAFA SAD se složiti, ili ne složiti. Nagrade su: dve po 500 SAD dolara i prva nagrada: odlazak u SAD na sedam dana o trošku BAFA SAD. Mi se iskreno nadamo da će ovo nagrađivanje postati tradicija – prošle godine je prvi put uveden ovakav nagradni konkurs, i on je imao velikog odjeka među studentima i našim kolegama – smatramo da je ovo dobar način da se mladim kolegama pokaže kako stalež brine o njima i podržava ih u radu.

Na kraju prve tačke predloženo je da UO i nadzoni odbor ostanu isti i u sledećoj godini, što je jednoglasno prihvaćeno.

Tačka 2. Tačku 2. vodio je profesor Dejan Popović.

Na konkurs ETF BAFA USA za najbolji projekat studenata na redovnim studijama na ETF-u (diplomski rad , 'BATCHELER' sistem) prijavljeno je 14 radova. Četiri rada nisu zadovoljavala uslove.

Pored 3 nagrade BAFA SAD, dodeljena je i jedna nagrada BAFA Srbija, jer su 4 rada bila izvanredna.

Stručni žiri sastavljen od nastavnika i saradnika Fakulteta je pregledao prijave na Konkurs za najbolji diplomski rad u periodu 1.oktobar 2007 do 1. decembar 2008 godine na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Žiri je od 10 prijavljenih izabrao sledeće

1 nagrada – 7 dana boravka u SAD sa plaćenim putem i boravkom

Aleksandar Bojarov
Simulacija kinetike radiofrekventne kapacitivno spregnute plazme
Mentor Dr. Zoran Lj. Petrović

3 druge nagrade u vrednosti od 500 SAD dolara

Nagrada BAFA SAD
Igor Anđelković
Heuristika zasnovana na pokrivenosti bazičnih blokova za alate za proveru modela
Mentor Dr. Dragan Bojić

Nagrada BAFA SAD
Marko Carević
FPGA implementacija funkcije segmentacije/desegmentacije za različite klase saobraćaja
Mentor Dr Aleksandra Smiljanić

Nagrada BAFA Srbija
Bratislav Svetozarević
Modeliranje i projektovanje nelinearnih zakona upravljanja multivarijabilnim sistemom magnetne levitacije
Mentor Dr Trajko Petrović

Nagrade nisu dodeljene na Skupštini jer nisu stigle, tako da je ostalo da se predaju nagrađenima krajem januara.

Tačka 3. Okrugli sto vodio je Miloljub Smiljanić.

Tema Okruglog stola bila je:
Svetska ekonomska kriza i elektroinženjerska struka - problemi i mogućnosti.
Nenad Vujić, dipl. inž., CA, USA - uvodničar
Dr Jelena Gođevac, dipl. inž., MEA www.mea-i.org , Švajcarska – uvodničar
Prof. Dr Rajaković Nikola, ETF, Državni sekretar Ministarstva za Energetiku - uvodničar
Dr Batanović Vladan, dipl. inž., direktor instituta ''M. Pupin'' - uvodničar
Dr Petrović Zoran, dipl. inž., dopisni član SANU, Institut za fiziku, predsednik Zajednice instituta Srbije
Mr Siniša Davitkov, dipl. inž., direktor IRITEL-a

Rajaković Nikola, Državni sekretar Ministarstva za Energetiku, se izvinio jer je morao na službeni put.

Vujić Nenad, SAD - Razmatranje uzroka krize: papirnati novac bez podloge u nekoj materijalnoj vrednosti (po Aristotelu novac može biti novac samo ako ima neku vrednost), što je uglavnom slučaj u svim zemljama sveta, ne može da održi stabilnost ekonomije. Način na koji je danas organizovana svetska ekonomija - rad banaka, krediti, fondovi, fiktivni vrednosni papiri, omogućuje političku manipulaciju i pljačku. Naveden je niz primera koji navedeno dokazuju. Nenad smatra da treba vratiti zlatnu podlogu novcu pa makar zlato poskupelo i deset puta. Kod nas treba ići na osnivanje malih firmi sa 3-4 radnika (dipl. ing), jer u zapadnim razvijenim zemljama između 70 i 80% proizvoda daju mala i srednja preduzeća. Nenad smatra da je veoma važno biti pažljiv sa domaćim idejama jer je to naš kapital. Obrazovanje i nauka ne smeju da se zanemare.
Apel staležu: maksimalno se baviti inovacijama, apel profesorima ETF-a: krenite u inovativne i praktične projekte sa dobrim studentima.
Takođe smatra da je potrebno početi razmišljati praktično o nekretninama.

Dr. Jelena Gođevac, Švajcarska: Uspešna i bogata društva karakteriše: stabilnost političkih i pravnih institucija, poštovanje privatne svojine, poštovanje tuđeg života, stimulacija inovacija.
U Švajcarskoj je ove godine poljuljan bankarski sistem, i država je pomogla da banke ne propadnu. Kao izlazak iz krize Jelena misli da imaju veće šanse one zemlje koje ulože u stimulaciju inovacija, što posredno znači i veće ulaganje u obrazovanje i nauku, tj. inženjerke struke mogu svojim inovacijama da pomogn u u prebrođivanju krize. Jelena je navela kao pozitivan primer Švajcarsku koja nije smanjila budžet za školstvo i nauku.

Batanović Vladan, direktor instituta ''M. Pupin'', koji ima oko 170 elektroinženjera, a sa tehnološkim parkom možda i 500, je naveo da je za krizu kriva pohlepa koja je u čovekovoj prirodi. Za krizu elektro struka je nevina, sem u smislu što pripada eliti Države, a nije se „politički” angažovala. Problemi Srbije su što nema lidere ni na političkom, ni na stručnom nivou. Oni koji imaju viziju ne prolaze ili zbog oportunizma, manjka hrabrosti ili su sprečeni.
ETF je odškolovao elitu i ona se mora angažovati za ublažavanje krize.

Davidkov Siniša, direktor IRITEL-a, (IRITEL ima 120 elektroinženjera), je naglasio da je u telekomunikacijama napredak veoma brz, ali pored dostignuća pogodnih i neophodnih za život postoje i potpuno nepotrebne realizacije, koje su takođe jedna vrsta pohlepe. (Kao primer je naveo da se mogućnosti mobilnih telefona koriste između 3-13%).
Stalna usavršavanja dovode do potrebe trošenja novca za nove i nove mogućnosti. IT provajderi vuku potencijalne korisnike za rukave, kao bankari za kredite. Zbog toga što će se u krizi kupovati uglavnom neophodno, to će značajno opasti potražnja u IT ponudi. Naša struka nije sasvim nevina, jer je pristala na učešće u toj neracionalnoj trci za novotarijama i kada nisu potrebne. Jedno od dobrih ponašanja u krizi bi bilo svođenje IT na razumnu meru.
Što se tiče pomoći preko BAFA organizacije, ne može se očekivati da će bolje povezivanje moći da reši veće probleme, ali će omogućiti da se razmene ideje i da se sazna kako naše uspešne kolege rade i organizuju poslove.

Zoran Petrović, Institut za fiziku, je kazao da u sadašnje vreme mikro-čipovi (mikroprocesori) predstavljaju samo sirovinu za izradu uređaja i sistema u IT i ostalim oblastima. Do sada je napredak mikro-čipova išao po Murovom zakonu, čak i brže (Murov zakon: duplirawe gustine tranzistora svake dve godine). Međutim, broj proizvođača koji su mogli pratiti ovaj trend je drastično smanjen, a cena fabrike čipova prelazi 10 milijardi dolara. Ovi giganti su veoma osetljivi na krizu. Tako se može očekivati, a i čini se da je taj trend krenuo, usporavanje razvoja, kao manjak mikto-čipova na tržištu. Na ovu činjenicu se treba pripremiti.

Nikola Marković, predsednik Društva informatičara Srbije, izneo je podatke sa sastanka održanog pre 15 dana:
Rast IT tržišta u 2007. godini je bio 37% (najveći u Evropi). Zbog krize u drugom delu 2008. godine taj procenat je opao na oko 15%, a u 2009 se očekuje rast od oko 5-10% (tri puta projektovani rast društvenog proizvoda).
Na tom sastanku se predlagalo da se za ublažavanje krize ide na racionalizaciju IT
opreme nabavkama samo najpotrebnijeg (u državnoj upravi). Ali glavni doprinos bi mogao biti da se primenom IT tehnologija podigne kvalitet upravljanja i efikasnosti državnih organa i ostalih činilaca društva.
U tom smislu je predloženo formiranje odgovarajućeg štaba pri Vladi.

Dejan Popović, profesor ETF, je naglasio da treba imati u vidu da se kriza neće brzo završiti. Krizu treba pre svega treba razumeti. Naši kvalitetni inženjeri više neće tako masovno odlaziti, jer neće biti toliko traženi, tako da se na njih može računati. Dejan takođe misli da će biti i više povratnika.
Dejan je rekao da se nastavnici na fakultetumoraju potruditi da studenti shvate koja su to znanja koja će im omogućiti kvalitetan inženjerski posao, kao i da shvate da moraju posao da obavljaju profesionalno. Kritike da se malo ulaže u obrazovanje se moraju malo ublažiti, jer se računa samo budžet, a ne računaju privatne škole, koje su u ekspanziji.

NešoMijušković, Elektroprivreda Srbije, je skrenuo pažnju da se kriza se rešava poslovima koji donose siguran novac i gde je plasman izvestan. Pored poljoprivrede tu je i energija. Kod energije su vetrogeneratori perspektivni i kod nas. U Teksasu se planira izgradnja kapaciteta od oko 60.000 MW snage u toj tehnologiji, koliko sada sada proizvodi cela Francuska.

Dušan Vukić, privatni preduzetnik iz dijaspore, je preneo svoja iskustva kao preduzetnika sa 30 godina staža u Nemačkoj. Smatra da treba ulagati u male firme iako u svetu opstaju tek 10% od ukupnog broja osnovanih. Ova kriza čini da više ne važe stari saveti: da je najbolje zaposliti se u velikim firmama. Pokazalo se da male firme lakše podnose krizu.
Mora se usvojiti nova filozofija: Inženjeri ne traže, već stvaraju posao! (Ovu filozofiju su prisutni pozdravili).
Država bi morala doneti neke mere da se ne otežavaju uvozno-izvozni poslovi. Nekad carinski i ostali papiri koštaju više od proizvoda!

Batanović Vladan je izjavio da će Pupin 2009. godine primiti 35-40 elektroinženjera sa prosekom iznad 8.5. Ko ima ideje i/ili pare neka se javi, u Pupinovom tehnološkom parku ima posla. (aplauz) Njegov savet je bio da se treba više povezivati sa zemljama u razvoju, odnosno sa zemljama u koje ljudi iz razvijenog sveta neće da idu (Irak, Iran, Kongo...)

Bora Lazić, najslavniji penzioner ETF-a, je konstatovao da je važno je da novac ima podlogu. Dobro je ako je to zlato, ali to mogu biti i robe i usluge koje su potrebne.

Na kraju ove tačke donesen je zaključak da se ova diskusija nastavi na sajtu alumnija. Alumnijci bi iznosili probleme koje je kriza izazvala kod njih lično i u okruženju. Takođe bi se davali predlozi i tražila rešenja kako da se problemi reše, kao i pružala konkretna pomoć alumnijcima od strane drigih alumnijaca (npr. nalaženje poslova i/ili zaposlenja, zajednički projekti, preporuke i sl.). Poziv za uključivanje na ovaj forum, kada bude postavljen na sajt, biće poslat imejlom na sve nama poznate adrese alumnijaca.

Tačka 4. Tačka 4 odrađena je u okviru diskusije Okruglog stola.

Pod tačkom Razno prisutni su pozvani na bal i na pićence kod Šokija u Klubu profesora ETF-a.

15.01.2009, Beograd