Извештај са Годишње скупштине за 2008 годину Фонда Електротехничког факултета у Београду – ЕТФ БАФА

У недељу 28 децембра у 11 сати одржана је Годишња скупштина Фонда, односно ЕТФ Бафа. На скупштини је било присутно 65 алумнијаца. Скупштина је преношена преко видеострима и на Интернету ју је пратило 15 (било је више качења на видеостриминг, али су кратко трајала).
Скупштину су водили Владана Ликар Смиљанић, председник Управног одбора БАФА, Дејан Поповић и Милољуб Смиљанић.
Дневни ред је био следећи:

1. Извештај о раду у 2008 години. Известилац је Владана Ликар Смиљанић, председник Управног одбора Фонда ЕТФ БАФА
2. Резултати конкурса за три најбоља дипломска рада на ЕТФ-у у Београду у 2008 години, коју додељује ЕТФ БАФА САД. Известилац је Дејан Поповић, члан Управног одбора Фонда ЕТФ БАФА.
3. Округли сто чија је тема:

Светска економска криза и електроинжењерска струка - проблеми и могућности.

4. Смернице за рад ЕТФ БАФА у 2009 у светлу разматрања у оквиру тачке 3. Да ли ЕТФ БАФА може да помогне свом сталежу?
5. Разно

Скуп је отворила Владана Ликар Смиљанић.

Најпре је декан Миодраг Поповић поздравио скуп. Декан је нагласио као најважнији догађај у 2008 години успешну акредитацију факулета. Такође је у протеклој години урађно много на уређењу и опремању факултетског простора. У следећој години ће због рестриктивног буџета бити веома тешко, што значи да ће се морати много радити на делу прихода који није буџетски.

После тога се прешло на дневни ред.

Тачка 1. Владана Ликар Смиљанић је поднела проширени извештај о раду у 2008. години.

Владана Ликар Смиљанић је истакла да неких круцијалних донација и догађања није било, али циљ организације није да се састанчи по сваку цену, састанци и окупљања се организују по потреби или спонтано. Важно је да сталеж има организацију која ће му помоћи у различитим ситуацијама: да реши стручни проблем, да нађе посао, да нађе пријатеља са студија и да се дружи, као и да помогне школу која му је дала професију, уколико је потребно.
У оквиру тога од краја октобара су почеле припреме за бал Електротехничког факултета, што није мали посао. На овој организацији ангажовао се највећи број колега из УО, али је било колега и ван УО који су много допринели да се бал ове године одржи. Нађени су спонзори, осмисљен програм, дистрибуирани позиви. Захваљујући члану УО Јелени Гођевац, која је иницијатор првог бала, бал ЕТФ-а већ постаје традиција – ове године се одржава шести пут.
Спонзори бала били су: ИРИТЕЛ, ЛМ Металмонт, Термоелектро, Иновациони центар ЕТФ-а д.о.о., ВИП, ТЕЛЕКОМ, ИНФОРМАТИКА а.д., НБС.
Протекле године све било лакше – УО је проширен са девет нових чланова, од којих су већина јако вредни и иницијативни, било која врста организације је могла да се спроведе јер је имао ко да ради.
На сајту се организовано појавила нова генерација 1960, стављене су слике са састанка генерације уписане те године.
УО има намеру да преко својих чланова, медија, сајтова, покрене акцију прикупљања материјала о догађајима из прошлости ЕТФ-а, фотографије, писани материјал, урбане легенде.
Сајт алумнија је активан нон стоп, отварају се такозвани вечити мејлови за све оне који то желе. Главна акција протекле године је била прављење новог сајта на модернијим платформама, који се мало одужио, али и био је компликован. Сајт је готов, већ је на серверу, али се тестира (успешно) биће пуштен после нове године. Тај сајт за крајњег корисника, тј за оне који га посећују, биће исти као и овај садашњи – разлика се неће примећивати, осим што ће имати много више могућности за разна претраживања, уношења података и слично.
На текућем сајту, а и овом новом, постоји рубрика ''гдејеко'', где се дипломирани студенти ЕТФ-а у Беогтаду могу уписати, оставити своје податке и мејлове и добити вечите мејлове (наравно, подаци су затвореног типа). До сада се уписало 570 корисника. Занимљива је статистика ове рубрике – највише уписаних има између 1980 и 1990 (1987 има највише уписаних: 27), а то су генерације које су масовно одлазиле у свет. Интересантно је да генерација 1967 која је најбоље генерацијски има само 5 пријављених. Прва празна година је 1963, па 1959. Код старих генерација стрчи 1958 где је пријављено 8, што је највише до 1969. Веома симпатично је што су се на ''гдејеко'' пријавили и студенти (уписивани од 2004), чак 2005 уписало се 16 колега студената. Мислимо да је то лепо!!!
Наравно, УО је и задовољан и незадовољан овим бројем, свестан је да се овакве акције развијају полако, али желео би да је више пријављених и радиће на томе.

На последњој седници УО предложен је округли сто у оквиру Годишње скупштине - округли сто и тему је предложио професор Дејан Поповић. УО је дошао до закључка да би институција округлих столова била веома корисна за нашу алумни организацију, наравно, кад постоје актуелне и вруће теме. У том смислу ће УО почети са организацијама округлих столова у току следеће године, и свака идеја за тему предложена од чланства, пријатеља, и шире, је добродошла.

По други пут је проф. Дејан Поповић организовао конкурс за најбољи дипломски рад. Наиме БАФА из САД и ове године је одлучила да награди три дипломска рада, које ће комисија са ЕТФ-а одабрати, а БАФА САД се сложити, или не сложити. Награде су: две по 500 САД долара и прва награда: одлазак у САД на седам дана о трошку БАФА САД. Ми се искрено надамо да ће ово награђивање постати традиција – прошле године је први пут уведен овакав наградни конкурс, и он је имао великог одјека међу студентима и нашим колегама – сматрамо да је ово добар начин да се младим колегама покаже како сталеж брине о њима и подржава их у раду.

На крају прве тачке предложено је да УО и надзони одбор остану исти и у следећој години, што је једногласно прихваћено.

Тачка 2. Тачку 2. водио је професор Дејан Поповић.

На конкурс ЕТФ БАФА УСА за најбољи пројекат студената на редовним студијама на ЕТФ-у (дипломски рад , 'BATCHELER' систем) пријављенo je 14 радова. Четири рада нису задовољавала услове.

Поред 3 награде БАФА САД, додељена је и једна награда БАФА Србија, јер су 4 рада била изванредна.

Стручни жири састављен од наставника и сарадника Факултета је прегледао пријаве на Конкурс за најбољи дипломски рад у периоду 1.октобар 2007 до 1. децембар 2008 године на Електротехничком факултету Универзитета у Београду.

Жири је од 10 пријављених изабрао следеће

1 награда – 7 дана боравка у САД са плаћеним путем и боравком

Александар Бојаров
Симулација кинетике радиофреквентне капацитивно спрегнуте плазме
Ментор Др. Зоран Љ. Петровић

3 друге награде у вредности од 500 САД долара

Награда БАФА САД
Игор Анђелковић
Хеуристика заснована на покривености базичних блокова за алате за проверу модела
Ментор Др. Драган Бојић

Награда БАФА САД
Марко Царевић
ФПГА имплементација функције сегментације/десегментације за различите класе саобраћаја
Ментор Др Александра Смиљанић

Награда БАФА Србија
Братислав Светозаревић
Моделирање и пројектовање нелинеарних закона управљања мултиваријабилним системом магнетне левитације
Ментор Др Трајко Петровић

Награде нису додељене на Скупштини јер нису стигле, тако да је остало да се предају награђенима крајем јануара.

Тачка 3. Округли сто водио је Милољуб Смиљанић.

Тема Округлог стола била је:
Светска економска криза и електроинжењерска струка - проблеми и могућности.
Ненад Вујић, дипл. инж., CA, USA - уводничар
Др Јелена Гођевац, дипл. инж., MEA www.mea-и.org , Швајцарска – уводничар
Проф. Др Рајаковић Никола, ЕТФ, Државни секретар Министарства за Енергетику - уводничар
Др Батановић Владан, дипл. инж., директор института ''М. Пупин'' - уводничар
Др Петровић Зоран, дипл. инж., дописни члан САНУ, Институт за физику, председник Заједнице института Србије
Мр Синиша Давитков, дипл. инж., директор ИРИТЕЛ-а

Рајаковић Никола, Државни секретар Министарства за Енергетику, се извинио јер је морао на службени пут.

Вујић Ненад, САД - Разматрање узрока кризе: папирнати новац без подлоге у некој материјалној вредности (по Аристотелу новац може бити новац само ако има неку вредност), што је углавном случај у свим земљама света, не може да одржи стабилност економије. Начин на који је данас организована светска економија - рад банака, кредити, фондови, фиктивни вредносни папири, омогућује политичку манипулацију и пљачку. Наведен је низ примера који наведено доказују. Ненад сматра да треба вратити златну подлогу новцу па макар злато поскупело и десет пута. Код нас треба ићи на оснивање малих фирми са 3-4 радника (дипл. инг), јер у западним развијеним земљама између 70 и 80% производа дају мала и средња предузећа. Ненад сматра да је веома важно бити пажљив са домаћим идејама јер је то наш капитал. Образовање и наука не смеју да се занемаре.
Апел сталежу: максимално се бавити иновацијама, апел професорима ЕТФ-а: крените у иновативне и практичне пројекте са добрим студентима.
Такође сматра да је потребно почети размишљати практично о некретнинама.

Др. Јелена Гођевац, Швајцарска: Успешна и богата друштва карактерише: стабилност политичких и правних институција, поштовање приватне својине, поштовање туђег живота, стимулација иновација.
У Швајцарској је ове године пољуљан банкарски систем, и држава је помогла да банке не пропадну. Као излазак из кризе Јелена мисли да имају веће шансе оне земље које уложе у стимулацију иновација, што посредно значи и веће улагање у образовање и науку, тј. инжењерке струке могу својим иновацијама да помогн у у преброђивању кризе. Јелена је навела као позитиван пример Швајцарску која није смањила буџет за школство и науку.

Батановић Владан, директор института ''М. Пупин'', који има око 170 електроинжењера, а са технолошким парком можда и 500, је навео да је за кризу крива похлепа која је у човековој природи. За кризу електро струка је невина, сем у смислу што припада елити Државе, а није се „политички” ангажовала. Проблеми Србије су што нема лидере ни на политичком, ни на стручном нивоу. Они који имају визију не пролазе или због опортунизма, мањка храбрости или су спречени.
ЕТФ је одшколовао елиту и она се мора ангажовати за ублажавање кризе.

Давидков Синиша, директор ИРИТЕЛ-а, (ИРИТЕЛ има 120 електроинжењера), је нагласио да је у телекомуникацијама напредак веома брз, али поред достигнућа погодних и неопходних за живот постоје и потпуно непотребне реализације, које су такође једна врста похлепе. (Као пример је навео да се могућности мобилних телефона користе између 3-13%).
Стална усавршавања доводе до потребе трошења новца за нове и нове могућности. ИТ провајдери вуку потенцијалне кориснике за рукаве, као банкари за кредите. Због тога што ће се у кризи куповати углавном неопходно, то ће значајно опасти потражња у ИТ понуди. Наша струка није сасвим невина, јер је пристала на учешће у тој нерационалној трци за новотаријама и када нису потребне. Једно од добрих понашања у кризи би било свођење ИТ на разумну меру.
Што се тиче помоћи преко БАФА организације, не може се очекивати да ће боље повезивање моћи да реши веће проблеме, aли ћe омогућити да се разменe идеје и да се сазна како наше успешне колеге раде и организују послове.

Зоран Петровић, Институт за физику, је казао да у садашње време микро-чипови (микропроцесори) представљају само сировину за израду уређаја и система у ИТ и осталим областима. До сада је напредак микро-чипова ишао по Муровом закону, чак и брже (Муров закон: дуплираwе густине транзистора сваке две године). Међутим, број произвођача који су могли пратити овај тренд је драстично смањен, а цена фабрике чипова прелази 10 милијарди долара. Ови гиганти су веома осетљиви на кризу. Тако се може очекивати, а и чини се да је тај тренд кренуо, успоравање развоја, као мањак микто-чипова на тржишту. На ову чињеницу се треба припремити.

Никола Марковић, председник Друштва информатичара Србије, изнео је податке са састанка одржаног пре 15 дана:
Раст ИТ тржишта у 2007. години је био 37% (највећи у Европи). Због кризе у другом делу 2008. године тај проценат је опао на око 15%, а у 2009 се очекује раст од око 5-10% (три пута пројектовани раст друштвеног производа).
На том састанку се предлагало да се за ублажавање кризе иде на рационализацију ИТ
опреме набавкама само најпотребнијег (у државној управи). Али главни допринос би могао бити да се применом ИТ технологија подигне квалитет управљања и ефикасности државних органа и осталих чинилаца друштва.
У том смислу је предложено формирање одговарајућег штаба при Влади.

Дејан Поповић, професор ЕТФ, је нагласио да треба имати у виду да се криза неће брзо завршити. Кризу треба пре свега треба разумети. Наши квалитетни инжењери више неће тако масовно одлазити, јер неће бити толико тражени, тако да се на њих може рачунати. Дејан такође мисли да ће бити и више повратника.
Дејан је рекао да се наставници на факултетуморају потрудити да студенти схвате која су то знања која ће им омогућити квалитетан инжењерски посао, као и да схвате да морају посао да обављају професионално. Критике да се мало улаже у образовање се морају мало ублажити, јер се рачуна само буџет, а не рачунају приватне школе, које су у експанзији.

НешоМијушковић, Електропривреда Србије, је скренуо пажњу да се криза се решава пословима који доносе сигуран новац и где је пласман известан. Поред пољопривреде ту је и енергија. Код енергије су ветрогенератори перспективни и код нас. У Тексасу се планира изградња капацитета од око 60.000 МW снаге у тој технологији, колико сада сада производи цела Француска.

Душан Вукић, приватни предузетник из дијаспоре, је пренео своја искуства као предузетника са 30 година стажа у Немачкој. Сматра да треба улагати у мале фирме иако у свету опстају тек 10% од укупног броја основаних. Ова криза чини да више не важе стари савети: да је најбоље запослити се у великим фирмама. Показало се да мале фирме лакше подносе кризу.
Мора се усвојити нова филозофија: Инжeњери не траже, већ стварају посао! (Ову филозофију су присутни поздравили).
Држава би морала донети неке мере да се не отежавају увозно-извозни послови. Некад царински и остали папири коштају више од производа!

Батановић Владан је изјавио да ће Пупин 2009. године примити 35-40 електроинжењера са просеком изнад 8.5. Ко има идеје и/или паре нека се јави, у Пупиновом технолошком парку има посла. (аплауз) Његов савет је био да се треба више повезивати са земљама у развоју, односно са земљама у које људи из развијеног света неће да иду (Ирак, Иран, Конго...)

Бора Лазић, најславнији пензионер ЕТФ-а, је констатовао да је важно је да новац има подлогу. Добро је ако је то злато, али то могу бити и робе и услуге које су потребне.

На крају ове тачке донесен је закључак да се ова дискусија настави на сајту алумнија. Алумнијци би износили проблеме које је криза изазвала код њих лично и у окружењу. Такође би се давали предлози и тражила решења како да се проблеми реше, као и пружала конкретна помоћ алумнијцима од стране дригих алумнијаца (нпр. налажење послова и/или запослења, заједнички пројекти, препоруке и сл.). Позив за укључивање на овај форум, када буде постављен на сајт, биће послат имејлом на све нама познате адресе алумнијаца.

Тачка 4. Тачка 4 одрађена је у оквиру дискусије Округлог стола.

Под тачком Разно присутни су позвани на бал и на пићенце код Шокија у Клубу професора ЕТФ-а.

15.01.2009, Београд