Kako smo nastali!

Alumni ETF-a, odnosno udruženje bivših studenata i diplomaca ETF-a u Beogradu, praktično postoji i funkcioniše odavno, iako neformalno. Sve je počelo zahvaljujući stranici “Gde Je Ko” koja je postojala na sajtu ETF-a, a na kojoj su naši diplomirani studenti sami unosili podatke o sebi, naravno one koje su želeli.

Ta stranica je u septembru 1998 obrisana kao baza potencijalnih domaćih izdajnika, ali su podaci sačuvani, pa je 1999 krenulo intenzivno dopisivanje izmađu nas na fakultetu i naših diplomiranih studenata. Vremena su bila teška za ETF, a kada su takva vremena zbijaju se i redovi. Od samog početka našeg dopisivanja rodila se ideja o povezanosti, i ta veza je vrlo brzo uspostavljena, iako je bila neformalnog karaktera. U toku 2001. zajedništvo se uobličilo u nekoliko alumni organizacija, ili preciznije u tri takve organzacije. Prvi predlog je bio da naziv ovih organizacija bude Zadužbina ETF-a, ali kasnije je uzeto i registrovano zajedničko ime ETF BAFA (ETF Belgrade Alumni and Friends Association). Prva ETF BAFA registrovana je u Velikoj Britaniji i najmanja je po članstvu, druga je bila u SAD, najbrojnija je i ekonomski najjača, a treća je registrovana u Švajcarskoj i njoj su se pridružili i naši alumnijci iz Holandije, Belgije i Nemačke.

Zašto je bilo potrebno da se registruju tri organizacije – zato što je zakonska regulativa za takve nevladine organizacije različita u različitim državama, pa je i njihovo funkcionisanje različito, a i pogodnosti koje se pružaju članovima organizacije su različite. Moram još da kažem da i u Kanadi, gde ima jako puno naših diplomiranih inženjera, postoji jaka želja da se organizuje i registruje ETF BAFA, ali nekako tamo to ide dosta sporo – verovatno zato što su oni koji bi se prihvatili tog posla daleko fizički jedni od drugih. No, nadamo se i tu stvaranju jedne jake organizacije.

Iako je realnost je pokazala da se ne može organizovati jedinstvena ETF BAFA zbog različitih zakona u različitim zemljama ciljevi su bili isti za sve organizacije:

• lobiranje za ETF i pomoć ETF-u, ukoliko je potrebna
• rojekti u kojima bi učestvovao ETF
• povezivanje ETF-a i drugih fakulteta u svetu
• pomoć kolegama koji su trenutno ugroženi na bilo koji način bilo gde u svetu
• podrška studentima ETF-a kroz nagrade, studentske prakse, stipendije, stručna putovanja
• i naravno: druženje, žurke, izleti.

ETF sačekao kraj 2000-te godine u stvarno strašnom i materijalnom i kadrovskom stanju. Država je bila u velikim problemima, trebalo je uspostaviti nove odnose, naći novac za obnovu, uspostaviti institucije. To je bio spor i težak proces. U prvim danima država je krenula i u sređivanje visokog školstva, ali su joj mogućnosti bile ograničene obzirom da je problema bilo isuviše mnogo, a para malo. I u tom prvom periodu pomoć naših diplomiranih studenata bila je stvarno značajna.

Prvu veliku akciju organizovali su naši diplomirani studenti u Holandiji. Isposlovali su donaciju od KPN Researcha u vidu velike biblioteke – sve u svemu oko 5 tona knjiga i časopisa. Poslednju deceniju prošlog veka, zahvaljjujući sankcijama i nedostatku para, fakultet nije primao ni knjige ni časopise, pa je ova donacija popunila svim važnijim časopisima tu prazninu. U ovu akciju nisu bili uključeni samo naši diplomirani studenti, nego i diplomirani studenti drugih fakulteta, naši gastarbajteri, naša ambasada i parohija SPC u Roterdamu. Dirljivo je bilo da je kod svih koji su se uključili u ovaj posao (a posao je fizički bio obiman i težak) postojala svest o važnosti ove donacije za obrazovanje i rad fakulteta kao institucije od nacionalnog značaja.

Zatim su sledile akcije naših diplomiranih studenata u prikupljanju opreme i rezervnih delova za postojeću opremu, i tu su najviše učinili BAFA-ovci iz SAD. Situacija na fakultetu, što se tiče opreme, bila je krajem 2000 i početkom 2001 neopisivo tužna. Laboratorije sa zastarelom ili pokvarenom opremom, po nešto je i vredelo, ali toga je bilo veoma malo za ovako veliki fakultet. Računski centar, na primer, tada je imao samo 4 ispravna računara za studente, od kojih je jedan bio 386 (za prijavu ispita), skromne mašine za zaposlene i pet servera. ETF BAFA iz SAD je tada pokrenula široku akciju za prikupljanje korišćene opreme, prvenstveno za RC, da bi se osposobio za rad sa studentima. Stigle su tri pošiljke, od 12, 55 i 30 kutija sa kvalitetnom opremom i puno rezervnih delova i još čitav niz sitnih pošiljki – kad god smo nešto zatražili bafovci iz SAD su nam slali (i bafovci iz Švajcarske, takođe). RC je početkom 2003 popunio sve učionice (52 radne stanice) ovom opremom, a opremio se i dodatnim mašinama: štampačima, skenerima itd, tako da je rad RC-a postao normalan i koristan: osim što je 24 časa bio otvoren za studente, koji tu rade domaće zadatke, projekte i diplomske, u njegovim učionicama počeli su da se drže i časovi iz predmeta koji zahtevaju aktivni rad na računarima, a i kursevi za korisnike sa strane.

Sledeći vid pomoći naših diplomiranih studenata se sastojao u lobiranju kod velikih kompanija za donaciju ETF-u opreme koju proizvode. Tako su stigle i značajne donacije u opremi od Cisca, Myricoma, Suna, Siemensa, MS-a. Bilo je i drugih manjih donacija pojedinih kompanija. Prva velika donacija ove vrste bila je od Cisca, i nju su izlobirali naši diplomirani studenti koji tamo rade. To je bila prva donacija od velike vrednosti -110.000 dolara.

Zatim je sledila velika donacija koja je donela ETF-u klaster, super brzi računar, u vrednosti od oko 90.000 dolara, i koja je bila donatorska kombinacija američke firme Myrinet i domaće firme Informatika. Myrinet nam je poklonio brzi svič, i naš klaster je jedini u zemlji koji ga ima, a Informatika 10 nodova i rek orman.

Zatim je, opet zahvaljujući našim alumnijcima, otvorena MS učionica sa 15 računara, donacija Microsofta. Simens je pokolnio opremu vrednu 30.000 maraka.

Autodesk i OSA poklonili su mrežne lincence za softver AutoCAD i Autodesk u vrednosti od 250.000 maraka. National Instruments i UNO-LUX NS poklonili su fakultetu softver LabVIEW.

2004 godine dobijena je velika donacija od Hellwet Packarda vredna 217.000 dolara, odnosno 237.000 dolara, ako se uračuna i transport koji je donator platio. Donacija je bila namenjena studentima, pa su ovim računarima opremljene sve tri studentske učionice. Donacija je sadržala i servere, projektore i kopir mašine, tako da je Računski centar bio opremljen najsavremenijom opremom u tom trenutku. Rečeno nam je da je ovo ujedno bila i treća po veličini donacija koju je HP dao nekom fakultetu (dve, nešto veće, dobili su američki univerziteti). Zbog veličine donacije, predsednik republike Tadić je svečano otvorio nove studentske učionice.

Najveća donacija do sada desila se 2005 godine – gospodin Ivan Rašović iz SAD, poklonio je fakultetu 500.000 dolara za reparaciju Paviljona 1 i doziđivanje sprata, u dvorištu iza zgrade fakulteta. Na taj način fakultet je dobio Laboratorijski blok, nazvan po donatorima „Laboratorijski blok Jelene i Ivana Rašovića”, i time donekle rešio probleme koje konstantno ima zbog nedostatka prostora. U ovom bloku smeštene su laboratorije nekoliko katedri, a u zgradi fakulteta prostorije gde su one bile oslobođene su za učionice.

Bilo je još donacija, neke su zabeležene na ovom sajtu pod „donacije i donatori”

ETF BAFA iz SAD je od 2000 godine uvelo, moglo bi se reći sad već tradiciju, dodeljivanja novčanih nagrada na Dan fakulteta najboljim diplomiranim studentima. Član ETF BAFA iz SAD Miša Savić je osnovao fond kojim se obezbeđuje mladim naučnicima učešće na međunarodim kongresima.

Krajem 2001 osetila se i briga države, na fakultet su počeli da stižu najpre računari, a zatim i druga oprema koju je obezbedilo pre svega ministarstvo za nauku, tehologiju i razvoj. Ministarstvo za prosvetu i ministarstvo nauku su počeli da daju novac i za sređivanje zgrade, učionica i prostorija, koje su takođe bile u jadnom stanju. Pre svega Ministarstvo za prosvetu, a zatim i Ministarstvo za nauku, da li su 2003 godine novac za reparaciju Paviljona 2 i doziđivanje sprata, u dvorištu iza zgrade fakulteta. U tom paviljonu se nalazi i Računski Centar ETF-a, zbog koga je i cela akcija krenula – naime, krov na paviljonu se bio raspao i počelo je da prokišnjava u mašinskoj sali RC-a, gde se nalaze serveri. Pošto novaca ipak nije bilo dovoljno, da se paviljon završi i postane operativan pomogli su Elektrodistribucija Beograd, EPS i Informatika, koji su donirali materijal za instalacije i instalirali energetsku i računarsku mrežu. Ministarstvo za nauku doniralo je računare za Inovacioni i Edukacioni centar, koji su osnovani pod njegovim patronatom.

Domaći veliki sistemi i firme takođe su pomagali fakultet u kome je školovana većina zaposlenih. Elektrodistribucija Beograd je nekoliko puta izvela neophodne i skupe radove besplatno, razna veća i manja preduzeća su poklanjala svoje proizvode. Informatika je firma koju fakultet može da pozove u svako doba da pomogne. Osim što nam je poklonila klaster, Informatika nam je poklanjala puno puta rezervne delove ili pozajmljivala opremu kada je bila urgentna situacija. Određen broj domaćih firmi, kao Sever iz Subotice, Minel transformatori iz Ripnja, Minel-FEPO Zrenjanin, EMO Ohrid, itd, pomogli su energetičarima poklanjajući svoje proizvode, čak i praveći ih po narudžbini. Zatim i firme koje ne zapošljavaju naše inženjere, kao što je recimo Delta banka dale su značajne donacije. Mnoge domaće firme pomažu fakultet tako što prilikom nabavke robe ili davanja usluge znatno snize cenu, čak više nego što je uobičajeni akademski popust, tu su se istakli SAGA, Bit 011, Elmat. Na ova tri slajda nabrojane su firme koje su na bilo koji način pomogle fakultetu poslednjih godina.

Poslednjih godinu dana krenuli smo u nabavku licenciranih softvera. Ova vrsta troškova nam je teško pala, prosto ostala je navika iz prošlih vremena da se radi piratski – softver se ne vidi, a osciloskop ili računar se vide. Kada smo krenuli u akciju nabavljanja licenciranih softvera i tu su nam priskočili naši diplomci. Dobili smo nekoliko značajnih paketa, najčešće mrežne verzije da bi i studenti mogli da ih koriste, recimo autoked, seriju rational softver, LabVIEW itd ... Microsoft nam je po akademskoj, veoma niskoj, ceni da svoj kompletan softver, koji mogu da koriste i studenti i nastavnici. Oracle nam je dao besplatno sve svoje razvojne licence. Ovde su nam ravnopravno pomagali i naši diplomci iz sveta, a i sa domaćeg terena, domaći predstavnici stranih softverskih kompanija. Tako da možemo reći da posedujemo već značajan broj skupih licenci. Istina, i dalje se oslanjamo na linuks, naročito tamo gde neće da nam poklone licence, ili nam prodaju sa značajnim popustom.

Još je jedan vid sradanje između fakulteta i naših diplomiranih studenata postao veoma važan. Naši diplomci, naročito oni koji rade u inostranstvu, kada posete domovinu veoma rado pristaju da održe predavanje o onome čime se bave. I ne samo to, oni dovode i svoje mentore ili strane prijatelje, poznate u struci kojom se bave, da i oni održe predavanje. Od 2000-te godine održano je preko stotinu takvih predavanja, neka predavanja su bila naučna, neka stručna, i sva su bila interesantna. Mnoga od njih bila su posećena i od strane studenata, posle nekih je došlo i do saradnje.

Ovo je priča o saradnji između škole i njenih diplomaca. Međutim, to nije sve i nije jedino! Pokazalo se da podrška naših bivših studenata iz zemlje i sveta nije bila samo pitanje materijalne i stručne pomoći svom fakultetu, već je nosila u sebi i jednu etičku notu. Nas starije je podsetila, a mladima, odnosno studentima ETF-a, pokazala da postoje solidarnost, prijateljstvo i ljubav, na šta se u poslednjoj deceniji prošlog veka bilo zaboravilo na ovim prostorima. Ova podrška je stvorila i jednu stalešku organizaciju koja se zove ETF BAFA. Meni je recimo bilo veliko zadovoljsto da, kada sam predstavljala Svetu Đurića, jednog od osnivaca BAFA u SAD, studentima koji su se zatekli u RC-u, vidim kako se osmehuju, aplaudiraju i kažu Sveti hvala na opremi koju su SAD-bafovci poslali. I zato ova naša alumni organizacija ima mnogo veću misiju nego što to na prvi pogled izgleda.

dr Vladana Likar Smiljanić