Како смо настали!

Алумни ЕТФ-а, односно удружење бивших студената и дипломаца ЕТФ-а у Београду, практично постоји и функционише одавно, иако неформално. Све је почело захваљујући страници “Где Је Ко” која је постојала на сајту ЕТФ-а, а на којој су наши дипломирани студенти сами уносили податке о себи, наравно оне које су желели.

Та страница је у септембру 1998 обрисана као база потенцијалних домаћих издајника, али су подаци сачувани, па је 1999 кренуло интензивно дописивање измађу нас на факултету и наших дипломираних студената. Времена су била тешка за ЕТФ, а када су таква времена збијају се и редови. Од самог почетка нашег дописивања родила се идеја о повезаности, и та веза је врло брзо успостављена, иако је била неформалног карактера. У току 2001. заједништво се уобличило у неколико алумни организација, или прецизније у три такве органзације. Први предлог је био да назив ових организација буде Задужбина ЕТФ-а, али касније је узето и регистровано заједничко име ETF BAFA (ETF Belgrade Alumni and Friends Association). Прва ЕТФ БАФА регистрована је у Великој Британији и најмања је по чланству, друга је била у САД, најбројнија је и економски најјача, а трећа је регистрована у Швајцарској и њој су се придружили и наши алумнијци из Холандије, Белгије и Немачке.

Зашто је било потребно да се региструју три организације – зато што је законска регулатива за такве невладине организације различита у различитим државама, па је и њихово функционисање различито, а и погодности које се пружају члановима организације су различите. Морам још да кажем да и у Канади, где има јако пуно наших дипломираних инжењера, постоји јака жеља да се организује и региструје ЕТФ БАФА, али некако тамо то иде доста споро – вероватно зато што су они који би се прихватили тог посла далеко физички једни од других. Но, надамо се и ту стварању једне јаке организације.

Иако је реалност је показала да се не може организовати јединствена ЕТФ БАФА због различитих закона у различитим земљама циљеви су били исти за све организације:

• лобирање за ЕТФ и помоћ ЕТФ-у, уколико је потребна
• ројекти у којима би учествовао ЕТФ
• повезивање ЕТФ-а и других факултета у свету
• помоћ колегама који су тренутно угрожени на било који начин било где у свету
• подршка студентима ЕТФ-а кроз награде, студентске праксе, стипендије, стручна путовања
• и наравно: дружење, журке, излети.

ЕТФ сачекао крај 2000-те године у стварно страшном и материјалном и кадровском стању. Држава је била у великим проблемима, требало је успоставити нове односе, наћи новац за обнову, успоставити институције. То је био спор и тежак процес. У првим данима држава је кренула и у сређивање високог школства, али су јој могућности биле ограничене обзиром да је проблема било исувише много, а пара мало. И у том првом периоду помоћ наших дипломираних студената била је стварно значајна.

Прву велику акцију организовали су наши дипломирани студенти у Холандији. Испословали су донацију од KPN Researcha у виду велике библиотеке – све у свему око 5 тона књига и часописа. Последњу деценију прошлог века, захваљјујући санкцијама и недостатку пара, факултет није примао ни књиге ни часописе, па је ова донација попунила свим важнијим часописима ту празнину. У ову акцију нису били укључени само наши дипломирани студенти, него и дипломирани студенти других факултета, наши гастарбајтери, наша амбасада и парохија СПЦ у Ротердаму. Дирљиво је било да је код свих који су се укључили у овај посао (а посао је физички био обиман и тежак) постојала свест о важности ове донације за образовање и рад факултета као институције од националног значаја.

Затим су следиле акције наших дипломираних студената у прикупљању опреме и резервних делова за постојећу опрему, и ту су највише учинили БАФА-овци из САД. Ситуација на факултету, што се тиче опреме, била је крајем 2000 и почетком 2001 неописиво тужна. Лабораторије са застарелом или поквареном опремом, по нешто је и вредело, али тога је било веома мало за овако велики факултет. Рачунски центар, на пример, тада је имао само 4 исправна рачунара за студенте, од којих је један био 386 (за пријаву испита), скромне машине за запослене и пет сервера. ЕТФ БАФА из САД је тада покренула широку акцију за прикупљање коришћене опреме, првенствено за РЦ, да би се оспособио за рад са студентима. Стигле су три пошиљке, од 12, 55 и 30 кутија са квалитетном опремом и пуно резервних делова и још читав низ ситних пошиљки – кад год смо нешто затражили бафовци из САД су нам слали (и бафовци из Швајцарске, такође). РЦ је почетком 2003 попунио све учионице (52 радне станице) овом опремом, а опремио се и додатним машинама: штампачима, скенерима итд, тако да је рад РЦ-а постао нормалан и користан: осим што је 24 часа био отворен за студенте, који ту раде домаће задатке, пројекте и дипломске, у његовим учионицама почели су да се држе и часови из предмета који захтевају активни рад на рачунарима, а и курсеви за кориснике са стране.

Следећи вид помоћи наших дипломираних студената се састојао у лобирању код великих компанија за донацију ЕТФ-у опреме коју производе. Тако су стигле и значајне донације у опреми од Cisca, Myricoma, Suna, Siemensa, MS-а. Било је и других мањих донација појединих компанија. Прва велика донација ове врсте била је од Cisca, и њу су излобирали наши дипломирани студенти који тамо раде. То је била прва донација од велике вредности -110.000 долара.

Затим је следила велика донација која је донела ЕТФ-у кластер, супер брзи рачунар, у вредности од око 90.000 долара, и која је била донаторска комбинација америчке фирме Myrinet и домаће фирме Информатика. Мyrinet нам је поклонио брзи свич, и наш кластер је једини у земљи који га има, а Информатика 10 нодова и рек орман.

Затим је, опет захваљујући нашим алумнијцима, отворена МS учионица са 15 рачунара, донација Microsofta. Сименс је поколнио опрему вредну 30.000 марака.

Autodesk и ОSА поклонили су мрежне линценце за софтвер AutoCAD и Autodesk у вредности од 250.000 марака. National Instruments и UNO-LUX NS поклонили су факултету софтвер LabVIEW.

2004 године добијена је велика донација од Hellwet Packarda вредна 217.000 долара, односно 237.000 долара, ако се урачуна и транспорт који је донатор платио. Донација је била намењена студентима, па су овим рачунарима опремљене све три студентске учионице. Донација је садржала и сервере, пројекторе и копир машине, тако да је Рачунски центар био опремљен најсавременијом опремом у том тренутку. Речено нам је да је ово уједно била и трећа по величини донација коју је HP дао неком факултету (две, нешто веће, добили су амерички универзитети). Због величине донације, председник републике Тадић је свечано отворио нове студентске учионице.

Највећа донација до сада десила се 2005 године – господин Иван Рашовић из САД, поклонио је факултету 500.000 долара за репарацију Павиљона 1 и дозиђивање спрата, у дворишту иза зграде факултета. На тај начин факултет је добио Лабораторијски блок, назван по донаторима „Лабораторијски блок Јелене и Ивана Рашовића”, и тиме донекле решио проблеме које константно има због недостатка простора. У овом блоку смештене су лабораторије неколико катедри, а у згради факултета просторије где су оне биле ослобођене су за учионице.

Било је још донација, неке су забележене на овом сајту под „донације и донатори”

ЕТФ БАФА из САД је од 2000 године увело, могло би се рећи сад већ традицију, додељивања новчаних награда на Дан факултета најбољим дипломираним студентима. Члан ЕТФ БАФА из САД Миша Савић је основао фонд којим се обезбеђује младим научницима учешће на међународим конгресима.

Крајем 2001 осетила се и брига државе, на факултет су почели да стижу најпре рачунари, а затим и друга опрема коју је обезбедило пре свега министарство за науку, техологију и развој. Министарство за просвету и министарство науку су почели да дају новац и за сређивање зграде, учионица и просторија, које су такође биле у јадном стању. Пре свега Министарство за просвету, а затим и Министарство за науку, да ли су 2003 године новац за репарацију Павиљона 2 и дозиђивање спрата, у дворишту иза зграде факултета. У том павиљону се налази и Рачунски Центар ЕТФ-а, због кога је и цела акција кренула – наиме, кров на павиљону се био распао и почело је да прокишњава у машинској сали РЦ-а, где се налазе сервери. Пошто новаца ипак није било довољно, да се павиљон заврши и постане оперативан помогли су Електродистрибуција Београд, ЕПС и Информатика, који су донирали материјал за инсталације и инсталирали енергетску и рачунарску мрежу. Министарство за науку донирало је рачунаре за Иновациони и Едукациони центар, који су основани под његовим патронатом.

Домаћи велики системи и фирме такође су помагали факултет у коме је школована већина запослених. Електродистрибуција Београд је неколико пута извела неопходне и скупе радове бесплатно, разна већа и мања предузећа су поклањала своје производе. Информатика је фирма коју факултет може да позове у свако доба да помогне. Осим што нам је поклонила кластер, Информатика нам је поклањала пуно пута резервне делове или позајмљивала опрему када је била ургентна ситуација. Одређен број домаћих фирми, као Север из Суботице, Минел трансформатори из Рипња, Минел-ФЕПО Зрењанин, ЕМО Охрид, итд, помогли су енергетичарима поклањајући своје производе, чак и правећи их по наруџбини. Затим и фирме које не запошљавају наше инжењере, као што је рецимо Делта банка дале су значајне донације. Многе домаће фирме помажу факултет тако што приликом набавке робе или давања услуге знатно снизе цену, чак више него што је уобичајени академски попуст, ту су се истакли САГА, Бит 011, Елмат. На ова три слајда набројане су фирме које су на било који начин помогле факултету последњих година.

Последњих годину дана кренули смо у набавку лиценцираних софтвера. Ова врста трошкова нам је тешко пала, просто остала је навика из прошлих времена да се ради пиратски – софтвер се не види, а осцилоскоп или рачунар се виде. Када смо кренули у акцију набављања лиценцираних софтвера и ту су нам прискочили наши дипломци. Добили смо неколико значајних пакета, најчешће мрежне верзије да би и студенти могли да их користе, рецимо аутокед, серију rational софтвер, LabVIEW итд ... Microsoft нам је по академској, веома ниској, цени да свој комплетан софтвер, који могу да користе и студенти и наставници. Оrаclе нам је дао бесплатно све своје развојне лиценце. Овде су нам равноправно помагали и наши дипломци из света, а и са домаћег терена, домаћи представници страних софтверских компанија. Тако да можемо рећи да поседујемо већ значајан број скупих лиценци. Истина, и даље се ослањамо на линукс, нарочито тамо где неће да нам поклоне лиценце, или нам продају са значајним попустом.

Још је један вид срадање између факултета и наших дипломираних студената постао веома важан. Наши дипломци, нарочито они који раде у иностранству, када посете домовину веома радо пристају да одрже предавање о ономе чиме се баве. И не само то, они доводе и своје менторе или стране пријатеље, познате у струци којом се баве, да и они одрже предавање. Од 2000-те године одржано је преко стотину таквих предавања, нека предавања су била научна, нека стручна, и сва су била интересантна. Многа од њих била су посећена и од стране студената, после неких је дошло и до сарадње.

Ово је прича о сарадњи између школе и њених дипломаца. Међутим, то није све и није једино! Показало се да подршка наших бивших студената из земље и света није била само питање материјалне и стручне помоћи свом факултету, већ је носила у себи и једну етичку ноту. Нас старије је подсетила, а младима, односно студентима ЕТФ-а, показала да постоје солидарност, пријатељство и љубав, на шта се у последњој деценији прошлог века било заборавило на овим просторима. Ова подршка је створила и једну сталешку организацију која се зове ЕТФ БАФА. Мени је рецимо било велико задовољсто да, када сам представљала Свету Ђурића, једног од осниваца БАФА у САД, студентима који су се затекли у РЦ-у, видим како се осмехују, аплаудирају и кажу Свети хвала на опреми коју су САД-бафовци послали. И зато ова наша алумни организација има много већу мисију него што то на први поглед изгледа.

др Владана Ликар Смиљанић