Кратак извештај са прославе златног индекса 1962

Елем, од 10 је почело сакупљање у ходнику до библиотеке. Тамо је био сто са беџевима са именима – за сваки случај ако се на први поглед не препознамо. Ту су почела прва љубљења, разговори, ијукања и масовна сликања. Тим поводом молим све који су сликали да се јаве мени, Владани, на 063 326 374 или на е-мејл okidoki@etf.rs па да се договоримо како да се проследе слике и ставе на овај сајт.

Тачно у подне се прешло у амфитеатар 65. Било нас је око 90 са сва три одсека. Најпре је Веља у име организатора одржао надахнути говор. Онда је декан Коча одржао још надахнутији говор са политичком позадином – казао је како смо ми подизали земљу, а ови сад је уништили. Ту смо се сложили, иако се експлицитно нисмо изјаснили и били смо поносни што се констатовало да смо били вредни и друштвено одговорни. Онда је говорницу преузео професор Добрило Тошић, који је испричао како се вече пре петка чуо са професором Четковићем, који има 100 година и 3 месеца, који нас је поздравио и задао нам проблем који је проф Четковић лично одавно смислио ал’ не уме да га реши. Проблем је следећи: дат је било какав угао и на било ком месту тачка унутар страница тог угла; дата је дуж; поставити дуж тако да пролази кроз тачку а крајеви леже на странама угла. Ако сам погрешно запамтила молим да ме поправите. На крају је студентица продеканица такође одржала кратак и надахнут говор где је констатовала да смо весела дружина што нас је додатно развеселило.

Онда је декан поделио златне индексе што се види у приложеној галерији фотографија. По завршетку свечаног догађаја, двоје енергетичара (не знам како се зову, ал' ко зна могао би да допише - ја сам их сликала) је устало и свечано саопштило да су се на данашњи дан упознали у овом амфитеатру, заљубили и венчали па су добили аплауз на отвореној сцени.

Онда смо се мало сликали испред факултета. Ових заједничких слика требало би да буде више те апелујем на сликаче да слике што пре доставе.

Затим смо се одшетали до ресторана Сокој, који је по мени баш сладак. Сваки одсек је имао свој сто, ''енергетичари'' и ''нуклеарци'' по један веееелики сто, а ''телекомуникације и електроника'' три мања. Наравно, нисмо били сепаратни, обилазили смо једни друге. Оне које дуго нисмо видели преслишали смо како им је било у животу. За многе није било те потребе јер се по мало дружимо у континуитету па смо у току. И тако смо се дружили уз ручак и пићенца и баш је било лепо.